Tag Archives: prostor

Pisanje protokola o saradnji

Veliki nedostatak javne debate, marginalizacija kritičke umetničke produkcije, diskriminacija umetnosti koja je politična, ukidanje nepoželjnih kulturnih institucija i prostora, prisutnost cenzure i autocenzure kulturne produkcije na različitim nivoima, suspenzija autonomnih inicijativa i prostora, legalizovana kriminalizacija u polju administrativnih procedura, zatim netransparentna redistribucija budžeta, koncentracija moći političkih partija na vlasti, itd – samo su neki od problema sa kojima se suočavaju radnici i radnice (u kulturi) danas. Međutim, jedan od ključnih problema jeste pitanje novih formi eksploatacije rada, i to ne samo u polju kulture, već u svim sferama društvene proizvodnje.

U takvoj prekarnoj situaciji često smo prinuđeni da prihvatamo rad u uslovima koji ni u kom smislu nisu pravno definisani i garantovani. Dovoljno je da pogledamo naše sopstvene pozicije i zapitamo se u kakvim radnim uslovima mi sami radimo i živimo (pitanje plaćenosti našeg rada, zatim postojanja radnog prostora, radnog vremena, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, itd). Koliko je nedefinisanih uslova i „ugovora“ prisutno – onih koji se baziraju na odnosima zavisnosti, nestalnosti, određenosti, kompromisa, uslovljenosti, ucene i eksploatacije?

…….

Nakon prestanka rada Kontekst galerije i početka našeg aktivnog delovanja u smislu iznalaženja nekog novog prostornog rešenja za rad Kontekst kolektiva osnovna zamisao je bila da potencijalni budući prostor mora da bude i pravno definisan – za razliku od prethodnog u kome smo radili bez definisanih ugovora, između ostalog, i po pitanju korišćenja prostora. U skladu sa tim kao osnovni značaj i vrednost u pregovorima sa Opštinom Novi Beograd smo videli želju i mogućnost da se kroz definisanje i potpisivanje Protokola o saradnji jasno uspostave prava i obaveze svih strana. Sa velikom svešću o nedostatcima finalne verzije ovog Protokola smatramo da je u ovom slučaju i za sada, veliki napredak samo njegovo postojanje. U ovom činu vidimo mogućnost i prostor za unapređivanje budućih odnosa između državnih institucija i nezavisne samoorganizovane, tj. autonomne scene savremene kulture, umetnosti i aktivizma.

Ovako je tekao proces pregovaranja oko definisanja Protokola o saradnji:

Ovo je prva verzija protokola o saradnji sa opštinom Novi Beograd koju su sastavile organizacije Aps Art, Carina i Kontekst. Bitno je odmah reći da ni jedna od pomenutih organizacija u sebi nema pravnike po struci niti smo do sada imali iskustava sa ovakvom vrstom ugovora tako da je i sam rad na ovom dokumentu bio specifičan proces samo– edukacije.

Osnovne karakteristike ovog protokola su:

zahtev da pored sale mesne zajednice dobijemo i prostor nekadašnje mesne biblioteke koja je zatvorena i iz koje je odnet bibliotekački fond. (član 2)

Kroz mapiranje potreba svake pojedinačne organizacije postalo je jasno da nam je potreban i jedan zajednički, pre svega kancelarijski prostor, za rad i pripremu programa, sastanke, itd, pored Sale koja će nam služiti za realizaciju naših programa. Pitanje prostora Biblioteke (koji se nalazi preko puta Sale) bilo je diskutovano na sastanku sa Opštinom, a njegovo uključivanje u ovaj protokol bi nam omogućilo razdvajanje programskih i administrativnih delatnosti, odnosno nesmetanu upotrebu Sale kao programskog prostora. Kroz uvođenje pitanja kancelarijskog prostora u dokument Protokola namera nam je bila da pokažemo realne potrebe za rad različitih organizacija sa različitim programskim sadržajima koje će raditi u istom prostoru.

– Prostor se ustupa na korišćenje za period od deset godina. (član 2)

Početna namera je bila da zahtevamo protokol na „neodređeno“ vreme u cilju osiguravanja našeg budućeg rada u datom prostoru, međutim, po savetima pravnika koji su imali priliku da pogledaju sporazum pre slanja Opštini ovaj član smo izmenili u smislu njegovog konkretizovanja. Period od deset godina bi nam dao veću sigurnost nego „neodređeno“ vreme koje bi moglo biti i mnogo kraće.

Prostor se ustupa na korišćenje bez nadoknade dok Vlasnik (Opština) ima obavezu investicionog i tekućeg održavanja o svom trošku. (član 4, 6)

Predlog koji je Opština iznela na sastanku bila je da organizacije koje koriste prostor solidarno plaćaju tekuće infrastrukturne troškove. Ovu obavezu smo korigovali u tom smislu što smo predložili da ipak Vlasnik mora da snosi i ove troškove, sa intencijom za što ravnomernijom i ravnopravnijom podelom obaveza ali i odgovornosti. Polazni argument je da bi smo mi ulagali u produkciju i realizaciju programa iz sopstvenih budžeta, zatim da bi smo mi ulagali i naš rad koji Opština ugovorom nije u obavezi da nam pokrije, a tu je i činjenica da je prostor u kome bi smo te programe realizovali deo Opštinske ustanove kulture (NBKM). Postavlja se pitanje da li je u redu da pored produkcije programa, našeg uloženog rada, vremena i znanja, finansiramo i infrastrukturu jedne institucije koja je sama deo čitavog projekta? Otvaranjem ovog važnog pitanja smo želeli zapravo da unapredimo odnose između nezavisne samoorganizovane, tj. autonomne scene savremene kulture, umetnosti i aktivizma i (državnih) institucija koji je na vrlo niskom nivou. Dakle, naša namera nije bila da Opština usmerava sredstva ka našim organizacijama već samo da pokrije troškove sopstvene infrastrukture (prostora svoje ustanove kulture). Dodatno, predlog da račune plaća Vlasnik potekao je iz proste činjenice da nismo svi istih mogućnosti i da je nekima od nas to prilično teška obaveza.

Prvu verziju protokola predstavnici Opštine su eksplicitno odbacili. Naime, pored toga što je nama (svim pozvanim organizacijama u saradnji sa Otvoreno o javnim prostorima) povereno da sastavimo predlog tj. prvu verziju Protokola, očigledno se očekivalo da ćemo ponoviti sve što je na sastanku rečeno, prodiskutovano, pomenuto, ili samo dotaknuto kao pitanje, i to u onom smislu u kom bi po svim unetim tačkama Protokola zadovoljilo predstavnike Opštine. Nasuprot tome mi smo sastavljanje Protokola videli kao otvoreni prostor pregovaranja i unapređivanja saradnje u korist svih strana i sa tom svešću da se u ovom procesu borimo i za uspostavljanje mogućih modela i procedura koji će i nekim drugim i budućim organizacijama biti od pomoći u dobijanju svog prostora za rad.

Usledio je drugi krug pregovora i rada na ovom dokumentu. Osnovne novine druge verzije protokola su:

Novobeogradska kulturna mreža (NBKM) se uvodi u dokument kao jedan od potpisnika ugovora u svojstvu Koordinatora.

Iako je direktorka NBKM prisustvovala sastancima, gde je pominjana i koordinatorska uloga ove institucije, ta pozicija je ostala dosta nejasna do pisanja Protokola. U sastavljanju prve verzije izostavili smo tu stavku, verujući da će je predstavnici Opštine bolje definisati. Nakon razmenjene dodatne komunikacije na ovu temu, NBKM je uneta u dokument kao potpisnik Protokola tako da sada postoje tri potpisnika – Opština, NBKM i organizacije (Aps Art, Carina, Kontekst).

Prostor biblioteke nije više predmet protokola. (Član 2)

– Troškove tekućeg održavanja (infostan, struja, voda…) solidarno pokrivaju organizacije koje koriste prostor. (Član 18)

Ove dve stavke su morale da budu izmenjene. Predstavnici Opštine su se eksplicitno usprotivili unošenju ovih članova: prvi iz razloga što pitanje Biblioteke ide izvan njihovih ingerencija u tom trenutku, drugi iz razloga što oni misle da bi to bio preveliki ustupak nama (svim organizacijama), kao i da Opština nema takvu mogućnost.

Ovu verziju su dostavili predstavnici Opštine, nezadovoljni našim viđenjima Protokola. Naš osećaj je bio da smo prešli na teren jasnog izvođenja odnosa moći, kao i situacije uslovljavanja koja iz toga proizilazi. Ipak, nastavili smo sa pregovorima.

Osnovne karakteristike sada su:

Menjaju se uloge kod ugovornih strana, NBKM postaje Korisnik dok organizacije (Aps Art, Carina, Kontekst) postaju Realizatori.

– Prostor se ustupa na korišćenje na period od šest meseci, i to svim danima osim ponedeljkom, sredom i petkom nakon 18 časova (komercijalni termini). (Član 2)

– Opština odnosno NBKM snose troškove tekućeg održavanja prostora. (Član 3)

– NBKM je dobila pravo da prostor dodeljuje na korišćenje i drugim organizacijama bez saglasnosti organizacija koje već koriste prostor. (Član 4)

– Opština i NBKM pojačavaju svoju nadzornu ulogu nad programskim aktivnostima organizacija koje koriste prostor. (Član 6, 7)

Iako se Verzija III od Verzije I radikalno izmenila po pitanju nekih članova, mi smo nastavili sa komunikacijom koja je dalje pojašnjavala naše ključne argumente, ipak svesni da Verzija I reflektuje naše realne ali u istom trenutku „idealne“ potrebe, imajući na umu „stanje na terenu“.

Verzija IV je finalna verzija Protokola i ona je proizvod uzimanja u obzir naših komentara, eksplikacija i intervencija na Verziju III, od strane Opštine. Ovu verziju je sa pravne strane proverilo i korigovalo opštinsko prvobranilištvo i smatra se finalnom verzijom koja će se i potpisivati.

Osnovne izmene u finalnoj verziji su:

– Organizacije (Aps Art, Carina, Kontekst) od „Realizatora“ postaju „Partneri“.

Smatrali smo da je termin „Partner“ mnogo podesniji i precizniji opis našeg odnosa sa Opštinom od termina „Realizatora“, te da je u skladu sa pravcem izgradnje partnerstva između tzv. nezavisnog sektora i lokalne samouprave.

– Za ustupanje prostora i drugim organizacijama Korisnik (NBKM) mora dobiti saglasnost i Partnera. (Član 4.)

Ovim smo želeli da zajednički (partnerski) radimo na stvaranju konzistentnih i kontekstualnih sadržaja u ovom prostoru kao i da stvorimo mogućnost da svi akteri makar delimično sačuvaju autonomiju u svom radu.

Advertisements

Sala mesne zajednice „Studentski Grad“

Prostor koji su nam predstavnici opštine Novi Beograd ponudili pod određenim uslovima na korišćenje je sala mesne zajednice „Studentski Grad“ u ulici Narodnih heroja 30.

Mesna zajednica se nalazi na drugom spratu poslovne zgrade na pomenutoj adresi. Tlocrt sprata sa podelom prostora možete pogledati ovde. Sala koja je ponuđena je označena logoom Konteksta (25). Ova sala je jedna od nekoliko na Novom Beogradu koje je Opština dala na korišćenje svojoj ustanovi kulture – Novobeogradska kulturna mreža. Tako je mesnoj zajednici „Studentski Grad“ na upotrebu ostavljeno dve kancelarije (10, 12). Sama sala je nekada bila duplo veća, odnosno spojena sa sadašnjim poslovnim prostorom pored nje (24), dok je mesna zajednica ranije koristila i prostore 11, 26.

Tokom pregovora sa Opštinom razgovarano je i o mogućnosti ustupanja prostora pod brojem 16. To je nekada bila mesna biblioteka ali je sada prostor ispražnjen; u vlasništvu je Opštine, a njime upravlja preduzeće Poslovni prostor Novi Beograd. Za sada nije nađeno rešenje za ustupanje ovog prostora ali je dogovor pozvanih organizacija (APS ART, Carina, Kontekst) da nastavimo da radimo na ovom pitanju.

Više fotografija prostora možete pogledati ovde.

Pregovori sa Opštinom Novi Beograd

Zgrada u kojoj se nalazi Mesna zajednica "Studentski Grad"

Nakon prvog radnog sastanka sa predstavnicima Opštine Novi Beograd pozvani smo na nastavak razgovora krajem marta 2011. Na isti sastanak su pozvani i APS ART i Scena Carina, i on je održan u sali mesne zajednice „Studentski Grad“ u Narodnih heroja 30 na Novom Beogradu.

Sastanku su prisustvovali: Miloš Petrović (zamenik predsednika opštine Novi Beograd), Ana Vrbanec (Novobeogradska kulturna mreža), Aleksandra Jelić, Bogdan Španjević i Jelena Mićić (APS ART), Nataša Milović (Scena Carina), Vida Knežević, Marko Miletić i Mirjana Dragosavljević (Kontekst kolektiv), Dobrica Veselinović (Otvoreno o javnim prostorima).

Na samom početku sastanka Miloš Petrović je izneo ponudu o potencijalnoj saradnji Opštine i njene ustanove kulture NBKM (Novobeogradska kulturna mreža) sa pozvanim organizacijama. Saradnja se ticala pitanja dodeljivanja prostora sale mesne zajednice „Studentski Grad“ na upotrebu za proizvodnju i realizovanje kulturnog sadržaja. Sala je ponuđena bez nadoknade sa obavezom plaćanja režijskih troškova (struja, voda, infostan). Predlog je da prostor upotrebljavamo non-stop, i da ga uređujemo u skladu sa našim potrebama. Sa druge strane, Opština bi imala uvid u naše predloge programa na šestomesečnom nivou. Kao osnov budućih odnosa ponuđeno je potpisivanje protokola o saradnji čiji tekst bi mi – pozvane organizacije, početno postavili.

Na sastanku se pokrenulo pitanje velikog broja pojedinosti koje su proistekle iz ove ponude a u skladu sa interesima svake pojedinačne strane. Iako se dosta diskutovalo na tu temu i na ovom sastanku, dogovoreno je da se za većinu pitanja nađe rešenje kroz dalju komunikaciju kako među pozvanim organizacijama (APS ART, Carina, Kontekst), tako i sa Opštinom.

Potencijalni problemi u ovim odnosima mogu nastati iz činjenice da APS ART, Carina i Kontekst nisu organizacije koje su do sada sarađivale međusobno, niti su se njihovi članovi poznavali. Svaka od ove tri organizacije je imala svoje viđenje buduće saradnje sa Opštinom, kao i zamisao o prostoru koji bi zadovoljavao njihove potrebe. Odmah nakon zajedničkog sastanka sa predstavnicima Opštine započeli smo proces „upoznavanja“; osim što je ovo neophodno zbog potencijalnog deljenja i upotrebe istog prostora u budućnosti, morali smo da krenemo i u zajedničko koncipiranje teksta protokola o saradnji sa Opštinom.

Scena Carina je neformalna grupa (u procesu registracije) koja želi da pokrene scenu savremenog teatra na Novom Beogradu. Sa izvođenjem svojih predstava su počeli u prostoru mesne zajednice „Studentski Grad“ pre nego što je opština bilo koga pozvala na razgovore vezano za taj prostor. Svojim radom „Carina“ je na neki način i otkrila prostor Opštini i učinila ga interesantnim za stvaranje budućeg prostora namenjenog kulturi.

APS ART je takođe započeo razgovore sa opštinom Novi Beograd sa namerom da dobiju prostor na korišćenje gde bi pokrenuli pozorište zajednice. Rad bi pre svega podrazumevao radionice sa različitim društvenim grupama (deca, penzioneri, nezaposleni itd) pre svega pripadnika lokalne zajednice. Osim za realizaciju ovih programa prostor im je potreban i za kancelarijske delatnosti. Njihova je namera i da ulože sredstva u rekonstrukciju prostora za svoje potrebe.

Kontekst kolektiv je tokom prvog susreta sa predstavnicima Opštine Novi Beograd izneo sa svoje strane zahteve za prostorom koji bi služio realizaciji programa, ali i produkciji (radionice, kancelarija, arhiva, biblioteka). Izneli smo i predlog koji je u skladu sa našom dosadašnjom praksom, da bismo u zavisnosti od veličine prostora pozvali još neke partnerske organizacije i inicijative da zajednički koristimo ponuđeni prostor.

Različite potrebe, želje i mogućnosti među pozvanim organizacijama su postale deo procesa pregovaranja sa Opštinom. Rezultat usklađivanja stavova je protokol na kome smo radili nekoliko meseci.

Ekspedicija “Inex-film”

U nedelju, 20.3. na lokaciji “Inex-film” u Višnjičkoj ulici na Paliluli održan je neformalni sastanak grupe organizacija i pojedinaca u cilju razmatranja mogućnosti  korišćenja ove napuštene zgrade. Sastanku je prisustvovalo oko 25 osoba. 

U kratkim crtama stanje prostora je sledeće:

  • nema instalacije (elektro, vodo, grejanje)većina prozora je odneta (na većem broju postojećih su polupana stakla)
  • sva vrata su odneta
  • prostor je pun đubreta (šut, opalo lišće…)
  • prostor ima  povremene neformalne korisnike (beskućnici)
Zajednički zaključak prisutnih je da  pored svih mana prostor ima  dobre predispozicije za korišćenje u svrhu društveno-kulturnog centra. Postoje tri veće sale za programske aktivnosti i veliki broj kancelarija. 

Razmatrala su se pitanja o materijalnom ulaganju u rekonstrukciju, pravnoj osnovi, vlasništvu, delatnostima, mogućnostima pokretanja programa, mogućnostima zauzimanja radnih prostorija.
Dogovoreno je pokretanje mejling grupe sa mogućnošću proširivanja uključivanjem zainteresovanih, kao i obilazak drugih sličnih lokacija u Beogradu.
Načelno je dogovoreno organizovanje jednodnevnog događaja koji bi svojim programima otvorio prostor i za druge inicijative, upoznao javnost sa idejama grupe, ali i pokazao potrebe i nedostatke samog prostora.

NRBG: Ministarstvo prostora

Tokom dvosatne emisije Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv) i autori Marko Aksentijević i Dobrica Veselinović su diskutovali o pitanju nedostatka fizičkog prostora za nezavisnu kulturnu produkciju, kulturnoj politici i načinima borbe pojedinaca/kolektiva/organizacija za autonomiju svoj delovanja.

U okviru emisije predstavljen je i plan realizacije projekta Kontekst, borba za autonomni prostor.

Radni sastanak/ Opština Novi Beograd

Hala fabrike Borac na Novom Beogradu

 

U ponedeljak 14. februara u zgradi opštine Novi Beograd održan je radni sastanak o pitanju rešavanja problema prostora za rad Konteksta kao i celokupne nezavisne  kulturno-umetničke scene.

Sastanku su prisustvovali Miloš Petrović (zamenik predsednika Opštine, LDP), Ana Vrbanec (UK Novobeogradska kulturna mreža, direktorka), Aleksandar Ćordaš (odbornik u Skupštini Opštine, član odeljenja za društvene delatnosti, DS); Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv); Dobrica Veselinović (Otvoreno o javnim prostorima).

Predstavnicima Opštine smo prezentovali naš rad u okviru Kontekst galerije, ideju za budući prostor, i veoma jasno naglasili problem nedostatka prostora za rad nezavisne kulturno-umetničke scene.

Zatim smo direktno otvorili pitanje neiskorišćenih prostora na pomenutoj opštini koje smo mapirali: Prostori mesnih zajednica (Carina), “Terasa” na Bežanijskoj kosi, hale fabrike Borac, lokali u TC Piramida, Ateljei (stanovi), napuštena građevina u Tošinom bunaru, temelji muzeja Revolucije, garaže nekadašnjeg SIV-a.

Usledila je primedba od strane podpredsednika Opštine da smo trebali bolje da se informišemo jer osim mesnih zajednica gotovo da ništa od tih prostora nije pod upravom Opštine.

Dobrica Veselinović je objasnio da to nije moguće pošto te informacije nisu javno dostupne budući da sajt opštinske firme preko koje se upravlja ovim prostorima godinama nije u funkciji.

Miloš Petrović je objasnio da su odlukom opštinskih organa prostori u kojima se nalaze mesne zajednice izuzete od upravljanja u komercijalne svrhe preko Agencije za poslovni prostor i da bi o sadržaju u ovim prostorima trebala da odlučuje Ustanova kulture Novobeogradska kulturna mreža. Dodao je i da ovi odnosi nisu još uvek sasvim definisani.

Ana Vrbanec je u skladu sa ovom informacijom predstavila ideju revitalizacije prostora mesne zajednice “Akademija” čiji bi deo trebalo da se pretvori u prostor za “kulturu i mlade” i da bi to mogao za nas da bude najinteresantniji prostor.

Miloš Petrović je zaključio da opština ima prostorne kapacitete i da su zainteresovani za neku vrstu saradnje sa nezavisnim organizacijama, kao i da Kontekst ima zanimljive predloge. Sugerisano je da bi smo ovaj susret trebalo da prihvatimo kao prvi u nizu te da će se nakon konsultacija sa kolegama iz Opštine organizovati i sledeći sastanak.

Radni sastanak/ Milica Tomić i Branimir Stojanović

foto: Milica Tomić

Radni sastanak sa Milicom Tomić i Branimirom Stojanovićem u okviru Kontekst, borbe za autonomni prostor.

Beograd, decembar 2010.

Sa facebook profila Milice Tomić:

“Sastanak galerije KONTEKST. Nove strategije rada i borbe za autonomni prostor savremene umetnosti kao uslova za opstanak SU.
Porecka 6, ispred rada Minne Hennriksson “Contemporaray Art Scene Belgrade”.

Kontekst galerija je službeno otvorena 11. febrara 2006. Projekt je pokrenut u okviru Foruma mladih Centra za kulturu Stari Grad kao pokušaj transformacije jednog dela kulturnog centra u prostor autonomnog obrazovanja i istraživanja u okviru suvremene vizuelne umjetnosti i kulture. Od avgusta 2007. godine, Kontekst galerija se nastavila razvijati u okviru neprofitne platforme za savremenu umetnost i kulturu. Nakon što je u martu 2010. godine službeno pokrenuta Ustanova kulture Parobrod, koja je preuzela funkciju i prostor opstinske institucije kulture, pritisci u vidu zahteva za oslobađanjem prostora korišcenih za rad, kao i odbijanja komunikacije od strane nove uprave doprineli su donošenju odluke Konteksta da prekine s daljim radom u ovom prostoru.”

 

Izložba “Sovljak 1998-2010” u Magacinu

 

U sredu, 5. januara 2011. u Magacinu u Kraljevića Marka otvorena je izložba slika  “Sovljak 1998-2010”

Organizatori ovog programa su Dom omladine Beograd i Kulturno-obrazovni centar “Bogatic”

U najavi događaja između ostalog piše: “Mnogi akademski i slikari naivci, kao i studenti likovnih akademija iz Srbije i iz inostranstva, pronašli su nadahnuće u Etno parku Sovljak, arhaičnom ambijentalnom kompleksu mačvanskog seoskog domaćinstva iz 19. veka. Na ovom čudesnom mestu, u kutku prošlosti zarobljene u prostoru i vremenu, stvorena su i biće stvarana i u buduće izuzetna dela slikarske umetnosti.”

Ovaj program vidimo kao još jedan u nizu činova otimanja prostora za rad, u kome se etno- tradicionalizmu daje prednost u odnosu na neprofitnu, istrazivačku, kritički i problemski orijentisanu savremenu kulturno-umetničku produkciju, čime se njenim proizvođačima tj. organizacijama nezavisne scene savremene umetnosti i kulture ne priznaje legitimitet. Ovakva komercijalizacija i retradicionalizacija umetničke produkcije predstavlja rezultat kulturne politike u Srbiji danas. Upravo takvi procesi u kulturi dovode do njene komodifikacije kao i do reprodukcije retrogradnih društvenih vrednosti.

Kako je moguće da se ovakva izložba održava u Magacinu? Da li su uprava Doma omladine, organizacije i akteri i akterke sa nezavisne scene, kao i šira stručna javnost svesni posledica ovakvih i sličnih programa koji se sve cešće mogu videti u prostoru koji je bio namenjen “nezavisnoj kulturno-umetničkoj sceni”? Da li je ovaj program primer te (tako hvaljene) saradnje između institucija kulture i nezavisne scene o kojoj direktor DOB-a, Milan Lučić kaže: „Dom omladine ima i jednu organizovaniju vrstu saradnje sa nevladinim sektorom, koji se odigrava u ’Magacinu’ u Kraljevića Marka, takozvanom depandansu Doma omladine. Mi smo u ovom slučaju neka vrsta kišobrana za nevladine organizacije, koje su putem javnog konkursa pre tri godine dobile mogućnost da kod nas ostvaruju svoje programe. Događaji u ’Magacinu’ vitalni su deo našeg programa, jer je nevladin sektor uzasno živ.“  http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Otvaranje-ka-nezavisnoj-sceni.lt.html

Ova izložba nam izgleda kao kulminacija propasti ideje o „delegiranju“ prostora „Magacin“ na upravu Domu Omladine.

Ukoliko zajednički želimo da ostvarimo autonomni prostor za “nezavisnu” savremenu umetnost i kulturu moramo biti spremni na borbu protiv ovakvih praksi, kao i na sagledavanje sopstvene pozicije i odgovornosti za ovakvo stanje u okviru “nezavisne” scene.

Grad: Omnia mutantur, nihil interit

Ćoškarenje: KONTEKST U KONTEKSTU SPŠ-A

Galeriјa Kontekst prestala јe sa radom u kontekstu (ili u prostoru?) Centra za kulturu Stari Grad. Zapravo, i taј јe opštinski centar za ono što se zove kulturom, od nedavno promenio kontekst, јer svaka nova uprava, koјa drži do sebe, u svakoј srpskoј kulturnoј instituciјi, mandat počinje tako što promeni ime i logo te instituciјe. Nema više Centra za kulturu opštine Stari Grad! … Uostalom, zar ime ove opštine ne asocira na nešto – staro?

Dokle da robuјemo arhaizmu?!…  Pogledaјmo u buduћnost! Pogledaјmo u njihov novi logo sa zahuktalim brodićem koјi hrabro plovi kroz mutne, nemirne vode tranziciјe, pa onda postavimo sebi јedno, dobro poznato pitanje: zar nikad nećeš odrasti, Mali Veseljače?! … Zar niјe ovaј „Mali Veseljak“, ovaј parobrod na talasima, bar deset puta priјemčiviјi, od grba centralne opštine naše grbave prestonice? … Nema sumnje da јeste. I nema sumnje da se rad kustoskog tima Kontekst galeriјe, iz nekog razloga, niјe uklopio u novi, (mali i veseli?)  kontekst Ustanove kulture Parobrod. … O svemu tome, pišem ironično, mada me zapravo prilično boli kad čuјem kako јe neka organizaciјa sa nezavisne, umetničke scene, bila prinuđena da (privremeno?) obustavi svoј rad.

Galeriјa Kontekst niјe bilo koјa organizaciјa. Za četiri godine, od kako postoјe, napravili su više od stotinu izložbi, radionica, performansa, prezentaciјa i  debata. Neki od ovih događaјa, bili su povod za širu društvenu polemiku, a јednom se desilo i to da u ovu galeriјu dođu, čak i oni koјi nikada pre nisu bili na izložbi savremene umetnosti… Možda zbog toga nisu znali kako da se ponašaјu? … Možda su baš zbog toga, umesto da pogledaјu radove kosovskih Albanaca, izabrali da se sukobe sa policiјom (bar u tome su „svoјi na svom“)? …

U svakom slučaјu: Vida, Ivana i Marko, predano su radili na ovom proјektu, i Kontekst galeriјa se – za kratko vreme, profilisala kao јedan od naјznačaјniјih gradskih prostora za promociјu savremene umetnosti, edukaciјu u ovoј oblasti ali i debatu o društvenim vrednostima koјe savremena umetnost afirmiše ili problematizuјe. Zbog toga ne čudi to što јe njihovo obaveštenje o prestanku rada galeriјe, izazvalo strasnu raspravu na e-meјl listi Druge scene. Ipak, čudno јe to što ovaј događaj nekima služi kao povod za međusobno nadgovoravanje na temu: čiјi јe apel upućen gradskom sekretariјatu bolji, tačniјi ili oštiriјi. Kažem da јe to čudno, јer svi ti dopisi, uz male variјaciјe, govore isto: Kontekst galeriјi јe potreban novi prostor i gradski sekretariјat za kulturu dužan јe da im ga obezbedi!  … To јe i moјe mišljenje. Osim toga, moјe јe mišljenje da niјe važno to što јe ova galeriјa opstala pod vladavinom DSS-a. Takođe, ne vidim nikakav paradoks u tome što јu јe ugasio LDP, niti sam time iznenađena… Duboko veruјem da nepriјatelji kulture nisu ni DSS ni LDP, nego i DSS i LDP u koaliciјi sa SPŠ- Svim Patriјskim Šljamom, koјi u ovoј državi, već deset godina, pod naјrazličitiјim skraćenicama, donosi odluke o kulturi. I ne samo kulturi.

Kontekst mora da nastavi s radom, u kontekstu SPŠ. To јe i tako јedini kontekst, tradicionalan za tranzicionu Srbiјu, u koјoј se može promeniti sve osim partiokratiјe, kao naјuspeliјeg sistema društvenog  uređenja.

Minja Bogavac

 

Tekst je prvobitno objavljen u kolumni Ćoškarenje u Večernjim Novostima 27.11.2010.

%d bloggers like this: