Tag Archives: pančevo

Samoupravljanje, ekonomske promene i kultura

Omladinski kulturni centri Beograda. II deo:
Samoupravljanje, ekonomske promene i kultura

11. Septembar, 17h;
Galerija Narodnog muzeja u Pančevu; Trg Kralja Petra I, br 7

Diskutanti: Darko Vesić (apsolvent sociologije, Centar za politike emancipacije), Gordana Nikolić (teoretičarka i kustoskinja, MSUV Novi Sad)

Razgovor koji ćemo voditi u okviru programa Bijenala umetnosti u Pančevu pod nazivom “Omladinski kulturni centri Beograda. II deo: Samoupravljanje, ekonomske promene i kultura” predstavlja nastavak rada koji smo započeli u okviru radionice „Omladinski kulturni centri Beograda“ organizovane tokom maja i juna 2012. godine. Tema radionice i razgovora je proces transformacije omladinskih ustanova kulture nastalih u vremenu socijalističke Jugoslavije u institucije nacionalne neoliberalne kapitalističke države. Čitav niz institucija u tadašnjoj Jugoslaviji iniciran je u cilju otvaranja prostora za omladinu i omladince; pomenimo samo neke: Dom omladine Beograda (1964.), Studentski kulturni centar, Beograd (1968.); Dom kulture „Studentski grad“, Beograd (1971.); one su nastale kao rezultat socijalističke kulturne politike koja je čvrsto povezivala kulturu i obrazovanje. Iako ove ustanove nisu osnovane sa istovetnim ciljevima sve one su veoma dug period iskazivale jaku podršku alternativnoj i autonomnoj umetničkoj produkciji, naročito mlađe generacije. Međutim, usled različitih, često kontradiktornih, političkih i ekonomskih promena koje obeležavaju čitav samoupravni period pomenute institucije vremenom svoj rad udaljuju od principa na kojima su osnovane.

Razgovor “Omladinski kulturni centri Beograda. II deo: Samoupravljanje, ekonomske promene i kultura” predstavlja nastavak razmatranja teorijskih teza koje su se pokazale kao najinteresantnije tokom radionice i koje omogućavaju dalje diskutovanje teme. Tom prilikom bavićemo se promišljanjem kompleksnih promena kako unutar ekonomskih politika u socijalističkoj Jugoslaviji, tako i u savremenim kapitalističkim državama nastalim njenim raspadom, kao i ideološkim uticajima na kulturnu proizvodnju i pitanje rada u kulturi.

Zajedno sa gostima diskutantima, koji će razgovoru doprineti svojim istustvom u razmatranju ovih tema, diskusiju ćemo započeti sa tezama iznetim u dva teksta: “Jugoslavija: od partizanske politike do postfordističke tendencije” Gal Kirna i “NEVER TRUST A HIPSTER – kritika kreativnog malograđanstva i koncept nove klase” Primoža Krašoveca.

Program se dešava u okviru 15. Bijenala umetnosti “DE/RE/KONSTRUKCIJA: PROSTOR, VREME, SEĆANJE“, u organizaciji Kulturnog centra Pančeva

::::::::::::::::::
Osim dva teksta koji će biti osnova razgovora na Bijenalu umetnosti u Pančevu, tokom radionice održane u Beogradu koristili smo sledeće tekstove:

Proces rada na radionici, kao i dokumentacijski materijal i teze do kojih smo došli bili su predstavljeni u okviru izložbe realizovane na kraju procesa.

U radu na izložbi i radionici su učestvovali: Ana Krstić, Jovanka Vojinović, Milja Radovanović, Vladimir Miladinović, Sava Jokić, Borjan Grujić, Vladimir Bjeličić, Luka Ilić, Ivana Jovanović, Jagoda Šarić, Vida Knežević, Mirjana Dragosavljević, Dejan Vasić, Marko Miletić

Gosti predavači tokom radionice su bili: Maida Gruden, Aleksandra Sekulić, Branko Dimitrijević, Svebor Midžić, Jelena Vesić, Stevan Vuković

Kao uvod u radionicu „Omladinski kulturni centri“  održana su predavanja Branke Ćurčić i Dušana Grlje, 12. juna u 18h, u Magacinu. U ovim predavanjima fokus je stavljen na Studentski kulturni centar i Tribinu mladih, odnosno rad ovih društvenih institucija u odnosu na promene u politikama, procedurama i tendencijama u različitim periodima razvoja jugoslovenskog socijalizma, kao i danas kada su kultura i javne institucije zahvaćene neoliberalnim tendencijama.

Advertisements

Javni radni sastanak: Elektrika, Pančevo

 

Prošle nedelje smo na poziv kolega iz Elektrike učestovovali na javnom radnom sastanku u Pančevu, u prostoru Elektrike. U razgovoru su pored nas učestvovali Marko Salapura (A86+/Elektrika), Vladimir Palibrk (Elektrika), Dobrica Veselinović (Otvoreno o javnim prostorima) i zainteresovana i aktivna publika.

Razgovor smo započeli otvaranjem pitanja o problemu autonomnog prostora i delovanja nezavisne kulturne i umetničke scene a kroz slučaj Konteksta, tj. inicijative Kontekst, borba za autonomni prostor; zatim je Dobrica Veselinović mapirao problem iz iskustva dosadašnjeg rada na projektu Otvoreno o javnim prostorima, u kome sarađuje sa različitim grupama, inicijativama, pojedincima sa sličnim problemima; Marko Salapura je govorio o iskustvima Elektrike u smislu odnosa saradnje sa gradskim kulturnim centrom ali i gradskom administracijom zaduženom za polje kulture i umetnosti. Njihova iskustva su važna, drugačija, uspešna i vredi učiti na njihovom slučaju u pojedinim aspektima.

Jedna od ključnih diskusija vodila se oko dileme da li je učinkovitije pokušavati sa modelom ulaska u institucije, njihovog zauzimanja i/ili redefinisanja ili pak koristiti model skvoritanja napuštenih prostora. Ukoliko je prvi model u pitanju – kako mu pristupiti, koji su to načini, koji primeri, sa kojim ciljevima? Argumenti za ovaj princip polazili su od mišljenja da su institucije javne, dakle naše i kao takvima im moramo prići i aktivno učestvovati u njihovom redefinisanju i upotrebi. Drugim rečima, ne treba da ih ignorišemo i smatramo samo feudom političkih i ekonomskih struktura na vlasti. Drugi model – skvotiranje, tj zauzimanje napuštenih prostora nalazi opravdanje u mnogim sličnim pozitivnim promerima u internacionalnom kontekstu, koji iz nekog razloga nikad nije zaživeo kod nas. Dilema ostaje da li postoji kapacitet i potencijal za tako nešto danas u Srbiji. Treba naglasiti, takođe, da pomenuti modeli ne isključuju jedan drugi, već se moraju u skladu sa potrebama i situacijama kombinovati.

Zaključci diskusije su ostali otvoreni za dalje promišljanje.

%d bloggers like this: