Tag Archives: marko miletić

NAJAVA: Zašto je važno misliti o studentskim protestima 30ih godina XX veka

Subota, 21. januar, 15h
Kontekst u mesnoj zajednici
Sala mesne zajednice „Studentski grad“, Narodnih heroja 30, II sprat, Novi Beograd (mapa)

U razgovoru učestvuju: Milan Radanović (apsolvent istorije), Nebojša Vukelić (student, učesnik Plenuma Filozofskog fakulteta u Beogradu), Jelena Martinović (studentkinja, učesnica Plenuma Filozofskog fakulteta u Beogradu), Dušan Komarčević (novinar, E-novine)

Moderacija: Vida Knežević, Marko Miletić (Kontekst kolektiv)

Studentski protesti i blokade zasnovane na principima plenuma, kao direktno demokratskog studentskog tela – poput onih održanih na Filozofskom i Filološkom fakultetu u Beogradu tokom 2011. godine – sve su češća pojava na univerzitetima Beograda, Zagreba, Ljubljane, Rijeke, Novog Sada i ostalih gradova naših prostora. Ključni ciljevi svih ovih protesta odnose se na mogućnost ostvarivanja javno finansiranog obrazovanja dostupnog svima, zatim odbrane autonomije univerziteta i studentskog samoorganizovanja.

Iako ta činjenica gotovo i da nije poznata u javnosti, studentske borbe bazirane na principima direktne demokratije bile su vrlo prisutan oblik organizovanja i u naprednim, to jest, revolucionarnim studentskim pokretima na Beogradskom univerzitetu između dva svetska rata, a naročito tokom 30ih godina. Tadašnji kapitalistički poredak, ekonomska kriza i opšta fašizacija društva, samo su neke od mogućih sličnosti koje možemo da uočimo u društvenoj, političkoj i ekonomskoj situaciji sa kojom se suočavaju današnji studenti. Koliko su tadašnje studenske borbe bile važne u istoriji studentskog organizovanja govore i istorijski podaci o broju studenata uključenih u njih; otprilike polovina od ukupnog broja studenata na BU bila je uključena u napredne studentske pokrete.

Na razgovoru će biti reči o kompleksnom društvenom, političkom i kulturnom kontekstu 30ih godina u Kraljevini Jugoslaviji sa akcentom na tadašnje studentske pokrete, zatim o konkretnom događaju i okolnostima vezanim za 4. april 1936. godine, kao i o aspektima medijskog izveštavanja i mogućim paralelama u retorici koja se može uočiti u napadima, osuđivanju i diskreditovanju studentskih borbi.

Diskusiju će pratiti izložba prikupljene arhivske građe i medijskih napisa iz dnevnog lista “Politika” iz perioda 30ih godina XX veka, zatim izvoda iz “Student-a” – nedeljnog lista beogradskih studenata, sa kraja 70ih godina, kao i aktuelna dokumentacija koja se tiče poslednjeg protesta studenata Filozofskog fakulteta na Beogradskom univerzitetu.

Podrška:
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva
Fond za otvoreno društvo, Srbija
Opština Novi Beograd
Novobeogradska kulturna mreža

Advertisements

NAJAVA: O stanju radničke borbe u Srbiji – razgovor sa predstavnicima USS SLOGA

Govore: Aleksandar Todić i Zlatko Bekić
Moderatori: Vladimir Simović i Marko Miletić

Položaj radnica i radnika u Srbiji konstantno se urušava. U današnje vreme – vreme krize i mera štednje – kada su na udaru socijalnih rezova koje sprovode vlade širom sveta, pre svega radni ljudi, otvaranje pitanja organizovanosti radništva jeste nužnost. Istovremeno, koncepte i prakse solidarnosti i ravnopravnosti, kao i ideju javnog dobra, koji su u periodu dominacije neoliberalizma u potpunosti marginalizovani, danas je, čini se više nego ikada, neophodno vratiti u javni diskurs i artikulisati njihove potencijale.

Na razgovorima koje ćemo organizovati sa predstavnicima radničkog pokreta pokušaćemo da lociramo tačke otpora aktuelnom stanju, kako one institucionalne tako i one vaninstitucionalne. Ove tačke su danas u velikoj meri raspršene, pa će fokusi razgovora biti na potencijalima lokalnog i internacionalnog povezivanja radničkih borbi, kao i mogućnostima povezivanja radništva sa drugim društvenim grupama i pokretima.

Prvi otvoreni razgovor o ovim temama održaćemo sa predstavnicima Udruženja Sindikata
Srbije SLOGA

::::::::::: : : : :
„Udruženi sindikati Srbije “SLOGA” je sindikalni savez nezavisan od države i državnih institucija, poslodavaca i političkih stranaka. “SLOGA” je organizacija čiji je osnovni cilj da brani i odbrani interese članstva i svih zaposlenih. Organizacija je osnovana početkom 2008. godine od strane grupe sindikalnih aktivista nezadovoljnih radom postojećih sindikata. Želja nam je da radnicima Srbije vratimo poverenje u sindikalni pokret koji je u Srbiji u izumiranju. Želimo da nam se priključe svi koji imaju potrebu da se istinski bore za ostvarivanje svojih prava. Smatramo da sindikat ne treba da postoji da bi sindikalni funkcioneri živeli lepo na radničkoj grbači, već da zaposleni treba sami da odlučuju o svojoj sudbini.“

Preuzeto sa sajta: http://www.usssloga.org.rs/

Program se realizuje u okviru festivala beogradske nezavisne scene “Na sopstveni pogon” http://www.seecult.org/blogs/na-sopstveni-pogon

Podrška:
Ministarstvo kulture, medija i informacionog društva
Opština Novi Beograd
Novobeogradska kulturna mreža

NAJAVA: Beograd-grad čuda. Nova kulturna politika i prostori borbe

Sreda, 28. septembar, 20h
Terasa Udruženja Svetlost, Hotel Zeleni Venac, Šabac

Predavanje i razgovor
Moderator Dejan Vasić

Članovi i članice Kontekst Kolektiva (Vida Knežević, Marko Miletić, Mirjana Dragosavljević) će govoriti o problemima kulturne politike u Beogradu ali i šire. Biće reči o komercijalizaciji i komodifikaciji kulture, o depolitizaciji kulturne produkcije, ali i istovremenom partijskom upravljanju infrastrukturom i fondovima namenjenim kulturi. Iznete teze biće ilustrovane primerima aktuelnih restruktuiranja kulturnih institucija kao i tekućim projektima koje sprovode gradske vlasti. Biće predstavljen i projekat Borba za autonomni prostor kao jedan od mogućih odgovora na sve veći pritisak na autonomni kulturni i umetničko-aktivistički rad.

Više informacija o projektu Kontekst- Borba za autonomni prostor možete pročitati na https://kontekstprostor.wordpress.com/; O Kontekst Kolektivu na http://www.kontekst.rs/

Razgovor se realizuje u okviru projekta Kultura Sećanja: Grad u 20 slika Umetnost i delovanje u Javnom prostoru

Oragnizatori
Udruženje umetnika Stepenice
Udruženje Svetlost

Prostori borbe u novim kulturnim politikama

Prostori borbe u novim kulturnim politikama.

“O prošlosti Kontekst galerije, budućnosti Kontekst kolektiva te prostoru u kojem nastaju suvremene umjetničke prakse govore Vida Knežević i Marko Miletić.

Posljednji program u beogradskoj Kontekst galeriji, čije je djelovanje od njenog osnutka 2006. godine kontinuirano promoviralo i problematiziralo društveno osviještene suvremene umjetničke prakse, održan je 13. studenog 2010. Otada naovamo, njihovo je se djelovanje nastavilja neovisno o nekadašnjem fizičkom prostoru: Kontekst galerija nastavila je kao Kontekst kolektiv političku borbu za autonomni prostor i rad, koji je strukturalnim promjenama u nekadašnjem prostoru postupno narušavan i u konačnici onemogućen. O uzrocima i posljedicama takvoga stanja te o trenutnim modelima i mogućnostima angažiranog rada u umjetnosti i saumjetnosti, razgovarali smo sa članovima Kontekst kolektiva, Vidom Knežević i Markom Miletićem (uz njih, u kolektivu djeluju još Ivana MarjanovićDejan Vasić i Mirjana Dragosavljević).”

Javni radni sastanak: Elektrika, Pančevo

 

Prošle nedelje smo na poziv kolega iz Elektrike učestovovali na javnom radnom sastanku u Pančevu, u prostoru Elektrike. U razgovoru su pored nas učestvovali Marko Salapura (A86+/Elektrika), Vladimir Palibrk (Elektrika), Dobrica Veselinović (Otvoreno o javnim prostorima) i zainteresovana i aktivna publika.

Razgovor smo započeli otvaranjem pitanja o problemu autonomnog prostora i delovanja nezavisne kulturne i umetničke scene a kroz slučaj Konteksta, tj. inicijative Kontekst, borba za autonomni prostor; zatim je Dobrica Veselinović mapirao problem iz iskustva dosadašnjeg rada na projektu Otvoreno o javnim prostorima, u kome sarađuje sa različitim grupama, inicijativama, pojedincima sa sličnim problemima; Marko Salapura je govorio o iskustvima Elektrike u smislu odnosa saradnje sa gradskim kulturnim centrom ali i gradskom administracijom zaduženom za polje kulture i umetnosti. Njihova iskustva su važna, drugačija, uspešna i vredi učiti na njihovom slučaju u pojedinim aspektima.

Jedna od ključnih diskusija vodila se oko dileme da li je učinkovitije pokušavati sa modelom ulaska u institucije, njihovog zauzimanja i/ili redefinisanja ili pak koristiti model skvoritanja napuštenih prostora. Ukoliko je prvi model u pitanju – kako mu pristupiti, koji su to načini, koji primeri, sa kojim ciljevima? Argumenti za ovaj princip polazili su od mišljenja da su institucije javne, dakle naše i kao takvima im moramo prići i aktivno učestvovati u njihovom redefinisanju i upotrebi. Drugim rečima, ne treba da ih ignorišemo i smatramo samo feudom političkih i ekonomskih struktura na vlasti. Drugi model – skvotiranje, tj zauzimanje napuštenih prostora nalazi opravdanje u mnogim sličnim pozitivnim promerima u internacionalnom kontekstu, koji iz nekog razloga nikad nije zaživeo kod nas. Dilema ostaje da li postoji kapacitet i potencijal za tako nešto danas u Srbiji. Treba naglasiti, takođe, da pomenuti modeli ne isključuju jedan drugi, već se moraju u skladu sa potrebama i situacijama kombinovati.

Zaključci diskusije su ostali otvoreni za dalje promišljanje.

NRBG: Ministarstvo prostora

Tokom dvosatne emisije Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv) i autori Marko Aksentijević i Dobrica Veselinović su diskutovali o pitanju nedostatka fizičkog prostora za nezavisnu kulturnu produkciju, kulturnoj politici i načinima borbe pojedinaca/kolektiva/organizacija za autonomiju svoj delovanja.

U okviru emisije predstavljen je i plan realizacije projekta Kontekst, borba za autonomni prostor.

Prezentacija: AKC, Niš

Izveštaj sa razgovora:

Kontekst, borba za autonomni prostor

Diskusija o problemima kulturne politike, položaju nezavisne scene, načinima borbe i pitanju autonomije savremene umetnosti (najava, pdf.)

Alternativni kulturni centar- NišAKC klub; 15. februar, 2011.


Članovi i članice Kontekst kolektiva (Marko Miletić, Vida Knežević, Dejan Vasić, Mirjana Dragosavljević) su predstavili inicijativu Kontekst, borba za autonomni prostor i time dali uvod u diskusiju.

Teme o kojima smo govorili:

  • početci Kontekst galerije
  • važnost procesa samoobrazovanja, povezivanja sa aktivističkom scenom, specifičnim temama kojima se bavimo
  • odnos sa institucijom u kojoj smo radili (Centar za kulturu “Stari Grad”), i iz koje smo istisnuti (Ustanova kulture “Parobrod”)
  • pitanje stvaranja autonomnog prostora za kulturu, odnosi institucija kulture i nezavisne scene, odnosi unutar nezavisne scene
  • plan Borbe za autonomni prostor (radna grupa, javni sastanci, radni sastanci, blog, mediji)

Pitanja o kojima smo diskutovali sa publikom i radnicima i radnicama AKC-a:

  • Da li postoji šire interesovanje za pitanje preraspodele javnih prostora u Beogradu? I kako bi se nešto slično moglo desiti u Nišu?
  • Pitanje decentralizacije kulture. U okviru vladajuće kulturne politike pod decentralizacijom se podrazumeva gostovanje programa produkovanih u Beogradu u ostalim gradovima u Srbiji. Šta bi bio alternativni vid decentralizacije kulturne produkcije. Mogućnosti saradnje.
  • Da li je Kontekst razmišljao o selidbi u neku manju sredinu, ili na periferiju Beograda?
  • Pitanje prekarne pozicije radnika i radnica u kulturi.

Radni sastanak/ Opština Novi Beograd

Hala fabrike Borac na Novom Beogradu

 

U ponedeljak 14. februara u zgradi opštine Novi Beograd održan je radni sastanak o pitanju rešavanja problema prostora za rad Konteksta kao i celokupne nezavisne  kulturno-umetničke scene.

Sastanku su prisustvovali Miloš Petrović (zamenik predsednika Opštine, LDP), Ana Vrbanec (UK Novobeogradska kulturna mreža, direktorka), Aleksandar Ćordaš (odbornik u Skupštini Opštine, član odeljenja za društvene delatnosti, DS); Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst kolektiv); Dobrica Veselinović (Otvoreno o javnim prostorima).

Predstavnicima Opštine smo prezentovali naš rad u okviru Kontekst galerije, ideju za budući prostor, i veoma jasno naglasili problem nedostatka prostora za rad nezavisne kulturno-umetničke scene.

Zatim smo direktno otvorili pitanje neiskorišćenih prostora na pomenutoj opštini koje smo mapirali: Prostori mesnih zajednica (Carina), “Terasa” na Bežanijskoj kosi, hale fabrike Borac, lokali u TC Piramida, Ateljei (stanovi), napuštena građevina u Tošinom bunaru, temelji muzeja Revolucije, garaže nekadašnjeg SIV-a.

Usledila je primedba od strane podpredsednika Opštine da smo trebali bolje da se informišemo jer osim mesnih zajednica gotovo da ništa od tih prostora nije pod upravom Opštine.

Dobrica Veselinović je objasnio da to nije moguće pošto te informacije nisu javno dostupne budući da sajt opštinske firme preko koje se upravlja ovim prostorima godinama nije u funkciji.

Miloš Petrović je objasnio da su odlukom opštinskih organa prostori u kojima se nalaze mesne zajednice izuzete od upravljanja u komercijalne svrhe preko Agencije za poslovni prostor i da bi o sadržaju u ovim prostorima trebala da odlučuje Ustanova kulture Novobeogradska kulturna mreža. Dodao je i da ovi odnosi nisu još uvek sasvim definisani.

Ana Vrbanec je u skladu sa ovom informacijom predstavila ideju revitalizacije prostora mesne zajednice “Akademija” čiji bi deo trebalo da se pretvori u prostor za “kulturu i mlade” i da bi to mogao za nas da bude najinteresantniji prostor.

Miloš Petrović je zaključio da opština ima prostorne kapacitete i da su zainteresovani za neku vrstu saradnje sa nezavisnim organizacijama, kao i da Kontekst ima zanimljive predloge. Sugerisano je da bi smo ovaj susret trebalo da prihvatimo kao prvi u nizu te da će se nakon konsultacija sa kolegama iz Opštine organizovati i sledeći sastanak.

Radni sastanak/ Opština Vračar

Mišarska ulica, Vračar

 

Zvaničnici opštine Vračar su prvi odgovorili na poziv kampanje Otvoreno o javnim prostorimaKontekst kolektiva za sastanak u vezi rešavanja problema prostora. Sastanak je održan 08.02.2011. u kabinetu člana opštinskog veća Vukote Jakšića (DS) a sastanku su prisustvovali Dobrica Veselinović (Otvoreno o javnim prostorima), Vida Knežević i Marko Miletić (Kontekst).

Tokom razgovora, pokušali smo da predstavimo problem nedostatka fizičkog prostora za rad nezavisne kulturno-umetničke scene, kao i moguće modele koji bi mogli da dovedu do rešavanja problema.

Član opštinskog veća opštine Vračar, Vukota Jakšić, napravio je presek prostornih potencijala pomenute opštine a zatim je predstavio različite modele njihove saradnje sa organizacijama civilnog sektora.

Konkretno su pokrenuta pitanja prostora Narodnog kupatila u Mišarskoj ulici, bioskopa Avala u zgradi Beogradskog Dramskog Pozorišta i kancelarija za rad Udruženja građana u Sredačkoj ulici.

e-novine.com / Beograd 2020 – grad čuda

%d bloggers like this: