Tag Archives: dom omladine

Otvoreni poziv na radionicu- „Omladinski kulturni centri Beograda“

Kontekst kolektiv vas poziva da se prijavite za učešće na radionici „Omladinski kulturni centri Beograda“ koja se realizuje u okviru projekta „Borba za autonomni prostor“.

Kako biste se prijavili dovoljno je da nam pošaljete kratko motivaciono pismo u kojem ćete obrazložili vaše razloge za bavljenje ovom temom. Članovi i članice Kontekst kolektiva će izabrati do 10 polaznika a (blagu) prednost imaće studenti istorije umetnosti, sociologije, umetničkih i srodnih fakulteta.

Rok za prijavu je 17. jun, 2012. Rezultati konkursa biće objavljeni dva dana po zatvaranju istog
Prijave i dodatna pitanja možete slati na: kontekst@kontekstgalerija.org

  • Radionica – Omladinski kulturni centri Beograda

Tema radionice biće proces transformacije omladinskih ustanova kulture nastalih u vremenu socijalističke Jugoslavije u institucije nacionalne neoliberalne kapitalističke države. Značajan broj institucija u SFRJ osnovan je sa ciljem da se otvari prostor za omladinu i omladince; pomenućemo samo neke: Tribina mladih, Novi Sad (1954), Dom omladine Beograda (1964.), Studentski kulturni centar, Beograd (1968.); Dom kulture „Studentski grad“, Beograd (1971.); Studentski kulturni centar, Novi Sad; Omladinski klub Sonja Marinković, Novi Sad; itd. Kao polaznu osnovu za rad odabrali smo tri ustanove iz Beograda: Dom omladine, Beograd; Studentski kulturni centar, Beograd i Dom kulture „Studentski grad“. Navedene ustanove nastale su kao rezultat socijalističke kulturne politike koja je čvrsto povezivala kulturu i obrazovanje. Iako ove ustanove nisu osnovane u istim kulturno-političkim okolnostima i sa istovetnim ciljevima, dugoročno su poslužile kao institucionalne platforme u okviru kojih je pružana podrška alternativnoj i autonomnoj umetničkoj produkciji, naročito mlađe generacije. Treba imati u vidu da su omladinske institucije kulture bile mesta konstantnih ideoloških sukoba, i da je u različitim periodima određena umetnička produkcija bila vidljivija, i/ili kao takva naknadno istorizovana. U tranzicionom periodu devedesetih, koji svoje početke ima tokom osamdesetih, kao i u neoliberalnim promenama dvehiljaditih, pomenute institucije kroz svoj rad udaljile su se od principa na kojima su osnovane. Dom omladine je postao reprezentativni kulturni centar koji mlade tretira uglavnom kao konzumente, dok je u svojoj upravljačkoj strukturi potpuno zatvoren za omladinu. Dom kulture „Studentski grad“ reprodukuje konzervativnu nacionalističku kulturnu matricu, dok Studentski kulturni centar današnji „omladinci“ zaobilaze na putu ka novim kulturnim centrima kao mestima zabave i kulturne komodifikacije.

Tokom rada, kroz razgovore sa gostima radionice, čitanje i diskutovanje kritičkih i teorijskih tekstova kao i razmatranje dokumentarnih materijala, želimo da istražimo modele nastanka ovih institucija kao i procese njihovih transformacija.

Plan rada:

1. dan (25.6):
Upoznavanje polaznika sa osnovnim ciljevima projekta i istraživanje o omladinskim kulturnim ustanovama;
Rad na teorijskim tekstovima.

2. dan (26.6):

Istraživanje – Dom kulture “Studentski grad” (DKSG)
Mesto realizacije: Mala galerija DKSG, Magacin
Gosti radionice: Maida Gruden (istoričarka umetnosti, urednica likovnog programa DKSG), Aleksandra Sekulić (istoričarka kulture, nekadašnja urednica Akademskog filmskog centra DKSG)

3. dan (27.6):
Istraživanje – Dom omladine Beograda (DOB)
Mesto realizacije: Magacin u Kraljevića Marka
Gosti radionice: Svebor Midžić (teoretičar i pisac; nekadašnji urednik debatnih programa DOB-a), Branko Dimitrijević (predavač istorije i teorije umetnosti, pisac i kustos)

4. dan (28.6):
Istraživanje – Studentski kulturni centar (SKC)
Mesto realizacije : Velika galerija SKC, Magacin
Gosti radionice: Stevan Vuković (filozof, kustos i pisac o umetnosti; urednik SKC Filmforuma) i Jelena Vesić (nezavisna istoričarka umetnosti, kustoskinja projekata Slučaj SKC-a 1970ih i Političke prakse (post-) jugoslovenske umetnosti: Retrospektiva 01)

5. dan (29.6):
– Diskusija o rezultatima istraživanja; Pregladavanje materijala (filmovi, fotografije, posteri, katalozi, knjige itd); Rad na teorijskim tekstovima; Diskusija o mogućnostima predstavljanja rezultata radionice. Rad na pripremi prezentacije rezultata radionice.

6. dan (30.6):
– Izložba kao prezentacija procesa rada i rezultata radionice
Mesto realizacije: Magacin u Kraljevića Marka

Izložba (kao ishod radionice)
Izložba će na diskurzivan način predstaviti znanja koja su proizvedena kroz predstavljeni diskusiono-radioničarski princip rada. Takođe, na izložbi će biti predstavljeni arhiva, materijali i metode koje smo koristili tokom rada kako bi se nastavila dalje proizvodnja znanja.
O formi i sadržaju izložbe, kroz zajedničke debate, odlučivaće polaznici radionica u saradnji sa članovima i članicama Kontekst kolektiva (Vidom Knežević, Markom Miletić, Dejanom Vasić, Mirjanom Dragosavljević)
……
Kao uvod u radionicu „Omladinski kulturni centri“ biće održana predavanja Branke Ćurčić i Dušana Grlje, 12. juna u 18h, u Magacinu u ulici Kraljevića Marka 4. Na predavanju o Studentskom kulturnom centru i Tribini mladih biće reči o radu ovih društvenih institucija u odnosu na promene u politikama, procedurama i tendencijama u različitim periodima razvoja jugoslovenskog socijalizma, kao i danas kada su kultura i javne institucije zahvaćene neoliberalnim tendencijama. Ovi procesi otvaraju pitanja o položaju kulture u jugoslovenskom socijalističkom sistemu, o potencijalu njene socijalizacije ili pak (in)direktnom državnom upravljanju.
Program se realizuje u okviru projekta “Borba za autonomni prostor”.

Podrška: Fondacija za otvoreno društvo.

Izložba “Sovljak 1998-2010” u Magacinu

 

U sredu, 5. januara 2011. u Magacinu u Kraljevića Marka otvorena je izložba slika  “Sovljak 1998-2010”

Organizatori ovog programa su Dom omladine Beograd i Kulturno-obrazovni centar “Bogatic”

U najavi događaja između ostalog piše: “Mnogi akademski i slikari naivci, kao i studenti likovnih akademija iz Srbije i iz inostranstva, pronašli su nadahnuće u Etno parku Sovljak, arhaičnom ambijentalnom kompleksu mačvanskog seoskog domaćinstva iz 19. veka. Na ovom čudesnom mestu, u kutku prošlosti zarobljene u prostoru i vremenu, stvorena su i biće stvarana i u buduće izuzetna dela slikarske umetnosti.”

Ovaj program vidimo kao još jedan u nizu činova otimanja prostora za rad, u kome se etno- tradicionalizmu daje prednost u odnosu na neprofitnu, istrazivačku, kritički i problemski orijentisanu savremenu kulturno-umetničku produkciju, čime se njenim proizvođačima tj. organizacijama nezavisne scene savremene umetnosti i kulture ne priznaje legitimitet. Ovakva komercijalizacija i retradicionalizacija umetničke produkcije predstavlja rezultat kulturne politike u Srbiji danas. Upravo takvi procesi u kulturi dovode do njene komodifikacije kao i do reprodukcije retrogradnih društvenih vrednosti.

Kako je moguće da se ovakva izložba održava u Magacinu? Da li su uprava Doma omladine, organizacije i akteri i akterke sa nezavisne scene, kao i šira stručna javnost svesni posledica ovakvih i sličnih programa koji se sve cešće mogu videti u prostoru koji je bio namenjen “nezavisnoj kulturno-umetničkoj sceni”? Da li je ovaj program primer te (tako hvaljene) saradnje između institucija kulture i nezavisne scene o kojoj direktor DOB-a, Milan Lučić kaže: „Dom omladine ima i jednu organizovaniju vrstu saradnje sa nevladinim sektorom, koji se odigrava u ’Magacinu’ u Kraljevića Marka, takozvanom depandansu Doma omladine. Mi smo u ovom slučaju neka vrsta kišobrana za nevladine organizacije, koje su putem javnog konkursa pre tri godine dobile mogućnost da kod nas ostvaruju svoje programe. Događaji u ’Magacinu’ vitalni su deo našeg programa, jer je nevladin sektor uzasno živ.“  http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Otvaranje-ka-nezavisnoj-sceni.lt.html

Ova izložba nam izgleda kao kulminacija propasti ideje o „delegiranju“ prostora „Magacin“ na upravu Domu Omladine.

Ukoliko zajednički želimo da ostvarimo autonomni prostor za “nezavisnu” savremenu umetnost i kulturu moramo biti spremni na borbu protiv ovakvih praksi, kao i na sagledavanje sopstvene pozicije i odgovornosti za ovakvo stanje u okviru “nezavisne” scene.

%d bloggers like this: