Pisanje protokola o saradnji

Veliki nedostatak javne debate, marginalizacija kritičke umetničke produkcije, diskriminacija umetnosti koja je politična, ukidanje nepoželjnih kulturnih institucija i prostora, prisutnost cenzure i autocenzure kulturne produkcije na različitim nivoima, suspenzija autonomnih inicijativa i prostora, legalizovana kriminalizacija u polju administrativnih procedura, zatim netransparentna redistribucija budžeta, koncentracija moći političkih partija na vlasti, itd – samo su neki od problema sa kojima se suočavaju radnici i radnice (u kulturi) danas. Međutim, jedan od ključnih problema jeste pitanje novih formi eksploatacije rada, i to ne samo u polju kulture, već u svim sferama društvene proizvodnje.

U takvoj prekarnoj situaciji često smo prinuđeni da prihvatamo rad u uslovima koji ni u kom smislu nisu pravno definisani i garantovani. Dovoljno je da pogledamo naše sopstvene pozicije i zapitamo se u kakvim radnim uslovima mi sami radimo i živimo (pitanje plaćenosti našeg rada, zatim postojanja radnog prostora, radnog vremena, socijalnog i zdravstvenog osiguranja, itd). Koliko je nedefinisanih uslova i „ugovora“ prisutno – onih koji se baziraju na odnosima zavisnosti, nestalnosti, određenosti, kompromisa, uslovljenosti, ucene i eksploatacije?

…….

Nakon prestanka rada Kontekst galerije i početka našeg aktivnog delovanja u smislu iznalaženja nekog novog prostornog rešenja za rad Kontekst kolektiva osnovna zamisao je bila da potencijalni budući prostor mora da bude i pravno definisan – za razliku od prethodnog u kome smo radili bez definisanih ugovora, između ostalog, i po pitanju korišćenja prostora. U skladu sa tim kao osnovni značaj i vrednost u pregovorima sa Opštinom Novi Beograd smo videli želju i mogućnost da se kroz definisanje i potpisivanje Protokola o saradnji jasno uspostave prava i obaveze svih strana. Sa velikom svešću o nedostatcima finalne verzije ovog Protokola smatramo da je u ovom slučaju i za sada, veliki napredak samo njegovo postojanje. U ovom činu vidimo mogućnost i prostor za unapređivanje budućih odnosa između državnih institucija i nezavisne samoorganizovane, tj. autonomne scene savremene kulture, umetnosti i aktivizma.

Ovako je tekao proces pregovaranja oko definisanja Protokola o saradnji:

Ovo je prva verzija protokola o saradnji sa opštinom Novi Beograd koju su sastavile organizacije Aps Art, Carina i Kontekst. Bitno je odmah reći da ni jedna od pomenutih organizacija u sebi nema pravnike po struci niti smo do sada imali iskustava sa ovakvom vrstom ugovora tako da je i sam rad na ovom dokumentu bio specifičan proces samo– edukacije.

Osnovne karakteristike ovog protokola su:

zahtev da pored sale mesne zajednice dobijemo i prostor nekadašnje mesne biblioteke koja je zatvorena i iz koje je odnet bibliotekački fond. (član 2)

Kroz mapiranje potreba svake pojedinačne organizacije postalo je jasno da nam je potreban i jedan zajednički, pre svega kancelarijski prostor, za rad i pripremu programa, sastanke, itd, pored Sale koja će nam služiti za realizaciju naših programa. Pitanje prostora Biblioteke (koji se nalazi preko puta Sale) bilo je diskutovano na sastanku sa Opštinom, a njegovo uključivanje u ovaj protokol bi nam omogućilo razdvajanje programskih i administrativnih delatnosti, odnosno nesmetanu upotrebu Sale kao programskog prostora. Kroz uvođenje pitanja kancelarijskog prostora u dokument Protokola namera nam je bila da pokažemo realne potrebe za rad različitih organizacija sa različitim programskim sadržajima koje će raditi u istom prostoru.

– Prostor se ustupa na korišćenje za period od deset godina. (član 2)

Početna namera je bila da zahtevamo protokol na „neodređeno“ vreme u cilju osiguravanja našeg budućeg rada u datom prostoru, međutim, po savetima pravnika koji su imali priliku da pogledaju sporazum pre slanja Opštini ovaj član smo izmenili u smislu njegovog konkretizovanja. Period od deset godina bi nam dao veću sigurnost nego „neodređeno“ vreme koje bi moglo biti i mnogo kraće.

Prostor se ustupa na korišćenje bez nadoknade dok Vlasnik (Opština) ima obavezu investicionog i tekućeg održavanja o svom trošku. (član 4, 6)

Predlog koji je Opština iznela na sastanku bila je da organizacije koje koriste prostor solidarno plaćaju tekuće infrastrukturne troškove. Ovu obavezu smo korigovali u tom smislu što smo predložili da ipak Vlasnik mora da snosi i ove troškove, sa intencijom za što ravnomernijom i ravnopravnijom podelom obaveza ali i odgovornosti. Polazni argument je da bi smo mi ulagali u produkciju i realizaciju programa iz sopstvenih budžeta, zatim da bi smo mi ulagali i naš rad koji Opština ugovorom nije u obavezi da nam pokrije, a tu je i činjenica da je prostor u kome bi smo te programe realizovali deo Opštinske ustanove kulture (NBKM). Postavlja se pitanje da li je u redu da pored produkcije programa, našeg uloženog rada, vremena i znanja, finansiramo i infrastrukturu jedne institucije koja je sama deo čitavog projekta? Otvaranjem ovog važnog pitanja smo želeli zapravo da unapredimo odnose između nezavisne samoorganizovane, tj. autonomne scene savremene kulture, umetnosti i aktivizma i (državnih) institucija koji je na vrlo niskom nivou. Dakle, naša namera nije bila da Opština usmerava sredstva ka našim organizacijama već samo da pokrije troškove sopstvene infrastrukture (prostora svoje ustanove kulture). Dodatno, predlog da račune plaća Vlasnik potekao je iz proste činjenice da nismo svi istih mogućnosti i da je nekima od nas to prilično teška obaveza.

Prvu verziju protokola predstavnici Opštine su eksplicitno odbacili. Naime, pored toga što je nama (svim pozvanim organizacijama u saradnji sa Otvoreno o javnim prostorima) povereno da sastavimo predlog tj. prvu verziju Protokola, očigledno se očekivalo da ćemo ponoviti sve što je na sastanku rečeno, prodiskutovano, pomenuto, ili samo dotaknuto kao pitanje, i to u onom smislu u kom bi po svim unetim tačkama Protokola zadovoljilo predstavnike Opštine. Nasuprot tome mi smo sastavljanje Protokola videli kao otvoreni prostor pregovaranja i unapređivanja saradnje u korist svih strana i sa tom svešću da se u ovom procesu borimo i za uspostavljanje mogućih modela i procedura koji će i nekim drugim i budućim organizacijama biti od pomoći u dobijanju svog prostora za rad.

Usledio je drugi krug pregovora i rada na ovom dokumentu. Osnovne novine druge verzije protokola su:

Novobeogradska kulturna mreža (NBKM) se uvodi u dokument kao jedan od potpisnika ugovora u svojstvu Koordinatora.

Iako je direktorka NBKM prisustvovala sastancima, gde je pominjana i koordinatorska uloga ove institucije, ta pozicija je ostala dosta nejasna do pisanja Protokola. U sastavljanju prve verzije izostavili smo tu stavku, verujući da će je predstavnici Opštine bolje definisati. Nakon razmenjene dodatne komunikacije na ovu temu, NBKM je uneta u dokument kao potpisnik Protokola tako da sada postoje tri potpisnika – Opština, NBKM i organizacije (Aps Art, Carina, Kontekst).

Prostor biblioteke nije više predmet protokola. (Član 2)

– Troškove tekućeg održavanja (infostan, struja, voda…) solidarno pokrivaju organizacije koje koriste prostor. (Član 18)

Ove dve stavke su morale da budu izmenjene. Predstavnici Opštine su se eksplicitno usprotivili unošenju ovih članova: prvi iz razloga što pitanje Biblioteke ide izvan njihovih ingerencija u tom trenutku, drugi iz razloga što oni misle da bi to bio preveliki ustupak nama (svim organizacijama), kao i da Opština nema takvu mogućnost.

Ovu verziju su dostavili predstavnici Opštine, nezadovoljni našim viđenjima Protokola. Naš osećaj je bio da smo prešli na teren jasnog izvođenja odnosa moći, kao i situacije uslovljavanja koja iz toga proizilazi. Ipak, nastavili smo sa pregovorima.

Osnovne karakteristike sada su:

Menjaju se uloge kod ugovornih strana, NBKM postaje Korisnik dok organizacije (Aps Art, Carina, Kontekst) postaju Realizatori.

– Prostor se ustupa na korišćenje na period od šest meseci, i to svim danima osim ponedeljkom, sredom i petkom nakon 18 časova (komercijalni termini). (Član 2)

– Opština odnosno NBKM snose troškove tekućeg održavanja prostora. (Član 3)

– NBKM je dobila pravo da prostor dodeljuje na korišćenje i drugim organizacijama bez saglasnosti organizacija koje već koriste prostor. (Član 4)

– Opština i NBKM pojačavaju svoju nadzornu ulogu nad programskim aktivnostima organizacija koje koriste prostor. (Član 6, 7)

Iako se Verzija III od Verzije I radikalno izmenila po pitanju nekih članova, mi smo nastavili sa komunikacijom koja je dalje pojašnjavala naše ključne argumente, ipak svesni da Verzija I reflektuje naše realne ali u istom trenutku „idealne“ potrebe, imajući na umu „stanje na terenu“.

Verzija IV je finalna verzija Protokola i ona je proizvod uzimanja u obzir naših komentara, eksplikacija i intervencija na Verziju III, od strane Opštine. Ovu verziju je sa pravne strane proverilo i korigovalo opštinsko prvobranilištvo i smatra se finalnom verzijom koja će se i potpisivati.

Osnovne izmene u finalnoj verziji su:

– Organizacije (Aps Art, Carina, Kontekst) od „Realizatora“ postaju „Partneri“.

Smatrali smo da je termin „Partner“ mnogo podesniji i precizniji opis našeg odnosa sa Opštinom od termina „Realizatora“, te da je u skladu sa pravcem izgradnje partnerstva između tzv. nezavisnog sektora i lokalne samouprave.

– Za ustupanje prostora i drugim organizacijama Korisnik (NBKM) mora dobiti saglasnost i Partnera. (Član 4.)

Ovim smo želeli da zajednički (partnerski) radimo na stvaranju konzistentnih i kontekstualnih sadržaja u ovom prostoru kao i da stvorimo mogućnost da svi akteri makar delimično sačuvaju autonomiju u svom radu.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: